U Srpskom narodu ovaj praznik ima dugu tradiciju i spada u grupu velikih praznik, koje naš narod posebno poštuje. a izbegava se bilo kakav rad, kako napolju, tako i unutar kuće
SPC i njeni vernici proslavljaju veliki hrišćanski praznik koji nas podseća na stradanje Svetog Jovana, koji je prozvan i kumom Božijim. Ovaj dan je u verskom kalendaru obeležen crvenim slovom, a takođe je naložen post, bez obzira koji dan u nedelji pada.
Stradanje Jovana Krstitelja desilo se za vreme cara Iroda Antipe, koji je bio sin Iroda Starijeg, ubice vitlejemske dece rođenje za vreme Isusa Hrista.
Taj Irod bio je oženjen ćerkom arapskog kneza Arete. On je oterao svoju zakonitu ženu i uzeo sebi za naložnicu (ljubavnicu) Irodijadu, ženu svoga brata Filipa.
Protiv ovog bezakonja ustao je i Sveti Jovan, a to ga je koštalo tamnice. Tokom jedne zabave na kojoj je igrala Salomija, ćerka Irodijadina i Filipova, pala je i odluka o odsecanju glave Svetog Jovana. Svojim trbušnim plesom Salomija je uspela da omađija već pijanog cara, i po nagovoru majke mu je tražila glavu Sv.Jovana na tanjiru. Car je to odmah i naredio.
Smrt Svetog Jovana desila se pred veliki jevrejski praznik Pashu. Car Konstantin i carica Jelena podigli su crkvu u Sevastiji 11.septembra, i zbog toga je ovaj praznik uzet za praznovanje baš tog datuma.
Primer odsecanja glave Svetog Jovana tokom zabave prepune alkohola i bluda, pokazuje se koliko ljudski mozak može biti zao kada je pomračen grehom.
U Srpskom narodu ovaj praznik ima dugu tradiciju i spada u grupu velikih praznik, koje naš narod posebno poštuje.
Izbegava se bilo kakav rad, kako napolju, tako i unutar kuće. Na današnji dan cela porodica posti, a narod se okuplja u hramovima na liturgiji.
(Telegraf.rs)
